Priznanje i izvršenje stranih sudskih odluka u Srbiji
Zamislite da ste se razveli u inostranstvu, recimo u Nemačkoj, i sada u Srbiji želite da upišete činjenicu razvoda u matične knjige. Ili ste, kao privrednik, zaključili ugovor o prodaji robe sa klauzulom o nadležnosti italijanskog suda, koji je i doneo presudu u Vašu korist — ali dužnik ima imovinu u Srbiji, pa presudu treba da izvršite ovde. Šta sada? U oba slučaja — i u mnogim sličnim — postavlja se pitanje priznanja i izvršenja strane sudske odluke u Republici Srbiji. Kako se inostrana odluka može “osposobiti” da ima pravno dejstvo na teritoriji Srbije? Koji su uslovi da se prizna, a kada će sud to odbiti? Ovaj članak daje odgovore na ta pitanja i vodi vas kroz pravila i postupke koji važe u srpskom pravnom sistemu.
- I. Pojam i značaj priznanja strane odluke
Priznanjem strane odluke, ona se izjednačava sa domaćom i stiče mogućnost da proizvede dejstvo na našoj teritoriji. Pre nego što bude priznata, takva odluka u Republici Srbiji predstavlja samo “mrtvo slovo na papiru” bez ikakvog pravnog dejstva.
Saglasno članu 86 Zakona o rešavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja koji reguliše ovu materiju (to je u Srbiji zakon koji reguliše materiju međunarodnog privatnog prava), predmet priznanja su strane sudske odluke, poravnanje zaključeno pred stranim sudom i odluka drugog organa koja je u državi u kojoj je donesena izjednačena sa sudskom odlukom, odnosno sudskim poravnanjem.
Podobnost odluke da bude predmet priznanja nije uslovljena samo njenim sudskim karakterom, već i prirodom materije u kojoj je doneta. U tom smislu, priznati se mogu samo odluke kojim se regulišu statusni, porodični, imovinski i drugi materijalnopravni odnosi s međunarodnim elementom.
- II. Uslovi za priznanje stranih sudskih odluka
Pozitivan uslov za priznanje strane sudske odluke jeste njena pravnosnažnost po pravu države u kojoj je donesena. Ispunjenost ovog uslova dokazuje se prilaganjem potvrde o pravnosnažnosti odluke koju je izdao nadležni strani sud ili drugi donosilac odluke. Potvrda može imati formu posebne isprave, međutim, dovoljno je i da sama odluka bude snabdevena tekstom u kojem se potvrđuje da je postala pravnosnažna i pečatom organa koji tu potvrdu daje.
Ostali uslovi priznanja strane sudske odluke određeni su negativno, kao smetnje čije bi postojanje vodilo odbijanju predloga za priznanje strane sudske odluke.
Prvi razlog zbog kojeg će sud odbiti priznanje strane odluke jeste povreda prava odbrane lica protiv koga je ta odluka donesena, koje je zbog nepravilnosti u postupku pred stranim sudom onemogućeno da u njemu učestvuje. Naročito se smatra da lice protiv koga je donesena strana sudska odluka nije moglo učestvovati u postupku zbog toga što mu poziv, tužba ili rešenje kojim je započet postupak nije bilo lično dostavljeno, odnosno što uopšte nije ni pokušano lično dostavljanje, osim ako se na bilo koji način upustilo u raspravljanje o glavnoj stvari u prvostepenom postupku. Na postojanje ove smetnje priznanju strane odluke naš sud će voditi računa samo po prigovoru lica čije je pravo odbrane povređeno, dok o postojanju ostalih smetnji vodi računa po službenoj dužnosti.
Druga smetnja jeste postojanje isključive nadležnosti domaćeg suda ili drugog organa naše države za postupanje i odlučivanje u predmetnoj stvari. Isključiva nadležnost mora biti izričito previđena zakonom. Tako npr. isključiva nadležnost suda Republike Srbije postoji u sporovima o pravu svojine i o drugim stvarnim pravima na nepokretnosti ako se nepokretnost nalazi na teritoriji Republike Srbije. Ipak, treba reći i da postoji izuzetak kada isključiva nadležnost srpskog suda neće biti smetnja priznanju, i to u situaciji kada tuženi traži priznanje strane sudske odluke donete u bračnom sporu ili ako to traži tužilac, a tuženi se ne protivi.
Odbijanju priznanja strane sudske odluke vodiće i postojanje pravnosnažne odluke koju je u istoj stvari doneo domaći sud ili drugi organ. Takođe, zahtev za priznanje biće odbijen i ukoliko je u Republici Srbiji već priznata neka druga strana sudska odluka koja je donesena u istoj stvari.
Suprotnost strane sudske odluke sa osnovama društvenog uređenja utvrđenih Ustavom Republike Srbije, sledeća je prepreka priznanju.
Konačno, strana sudska odluka neće biti priznata ako ne postoji uzajamnost. Postojanje uzajamnosti se pretpostavlja dok se suprotno ne dokaže, a u slučaju sumnje objašnjenje daje Ministarstvo pravde. Ipak, ni nepostojanje uzajamnosti nije apsolutna smetnja priznanju, ukoliko je reč o priznanju strane sudske odluke donesene u bračnom sporu i u sporu radi utvrđivanja i osporavanja očinstva ili materinstva, kao i ako priznanje ili izvršenje strane sudske odluke traži srpski državljanin.
- III. Postupak priznanja strane sudske odluke
Postupak se pokreće zahtevom za priznanje ovlašćenog predlagača. O zahtevu se odlučuje u vanparničnom postupku koji se vodi pred višim sudom (za odluke donete u građanskim stvarima) ili privrednim sudom (za odluke donete u privrednim stvarima). Mesno nadležan je onaj sud na čijem području treba sprovesti postupak priznanja (tako na primer, za odlučivanje o priznanju strane presude o razvodu braka, mesna nadležnost suda bila bi opredeljena mestom u kojem se vode matične knjige predlagača). Budući da zakonom nisu predviđena posebna pravila ovog postupka, za njega važe opšta pravila vanparničnog postupka, uz shodnu primenu pravila parnične procedure.
Uz zahtev za priznanje, pored strane sudske odluke u originalu ili overenoj kopiji i potvrde o njenoj pravnosnažnosti po pravu države u kojoj je donesena, predlagač treba da priloži i original prevoda odluke sačinjen od ovlašćenog sudskog tumača, uverenje o državljanstvu i izvod iz matične knjige rođenih (pravna lica prilažu naravno izvod iz privrednog registra ili drugi odgovarajući dokument), kao i dokaz o uplati sudskih taksi. Naravno, pre podnošenja samog zahteva potrebno je proveriti praksu konkretnog suda kojem se zahtev podnosi, zbog sitnih razlika koje među njima postoje u pogledu traženih priloga, broja potrebnih kopija dokumenata i slično. Takođe, treba imati u vidu i da pojedini sudovi zahtevaju i da prevod presude bude sačinjen od strane tumača ovlašćenog baš za područje datog suda, što smatramo praksom koja nije zakonski utemeljena i koja šteti interesima predlagača.
U predmetnom postupku, sud se ograničava na ispitivanje zakonskih uslova za priznanje, o kojima je bilo reči u prethodnom odeljku ovog članka. Postupak se okončava donošenjem rešenja o priznanju strane sudske odluke ili rešenja kojim se priznanje odbija. Protiv rešenja je moguće izjaviti žalbu u roku od 15 dana od dana njegovog dostavljanja. Za odlučivanje po žalbi stvarno nadležan je apelacioni, odnosno Privredni apelacioni sud.
Specifičnosti i izvesna odstupanja od navedenih pravila javljaju se u situaciji kada se o priznanju strane sudske odluke odlučuje kao o prethodnom pitanju, o čemu će više reči biti u narednom odeljku.
- IV. Izvršenje strane sudske odluke
Zakonom o izvršenju i obezbeđenju regulisano je izvršenje strane izvršne isprave. Ona se izvršava na isti način kao i domaća izvršna isprava ako glasi na privatnopravno potraživanje i priznata je pred domaćim sudom.
Međutim, pomenuti zakon pruža mogućnost izvršnom poveriocu i da podnese predlog za izvršenje strane izvršne isprave koja nije prethodno priznata pred domaćim sudom. U tom slučaju, sud nadležan za sprovođenje izvršnog postupka (osnovni ili privredni sud) odlučivaće o priznanju strane izvršne isprave kao o prethodnom pitanju, sa dejstvom odluke samo u tom postupku. Specifičnost ovog modaliteta izvršnog postupka, potvrđena u sudskoj praksi, ogleda se u obavezi izvršnog suda da predlog za izvršenje uputi na izjašnjenje izvršnom dužniku u ostavljenom roku od 8 dana, diktiranom načelom hitnosti izvršnog postupka.
U svom izjašnjenju, izvršni dužnik ima mogućnost da se izjasni i o postojanju ili nepostojanju uslova za priznanje strane odluke, a koje okolnosti je izvršni sud svakako dužan da utvrdi. Štaviše, predmetno rešenje o izvršenju može da se pobija žalbom i zbog toga što nisu bili ispunjeni zakonom određeni uslovi za priznanje strane izvršne isprave. Po izjašnjenju izvršnog dužnika i nakon što se uveri da su ispunjeni uslovi za priznanje strane sudske odluke i da je isprava podobna za pozitivno odlučivanje o predlogu za izvršenje, sud donosi rešenje o izvršenju na osnovu strane izvršne isprave. Razume se, nužan uslov za izvršenje strane izršne isprave, u svakom slučaju, je njena snabdevenost potvrdom o izvršnosti odluke po pravu države u kojoj je donesena.
Objavljeno: 14. April 2025
Autor: Jovica Hloda, advokat u Novom Sadu
