ERA Konferencija u Sarajevu: “Pravosudne profesije i mediji: Najgori prijatelji ili najbolji neprijatelji”
U danima 21. i 22. oktobra 2024. godine, Akademija za evropsko pravo (ERA), u saradnji sa Centrom za edukaciju sudija i tužilaca Federacije Bosne i Hercegovine, organizovala je konferenciju pod nazivom „Pravne profesije i mediji: najgori prijatelji ili najbolji neprijatelji?“.
Konferencija je bila posebno fokusirana na region Zapadnog Balkana. Održana u hotelu “Holiday” u Sarajevu, Bosna i Hercegovina, okupila je pravne stručnjake, predstavnike medija i eksperte iz celog regiona radi diskusije o ključnim pitanjima koja su od suštinskog značaja za jačanje odnosa između pravosuđa i medija na Zapadnom Balkanu. Za mene, kao advokata koji pravnu pomoć pruža u Srbiji, zemlji gde hronično postoji potreba za unapređenjem slobode medija, ovo je bila izuzetno zanimljiva i aktuelna tema. Zato mi je bilo zadovoljstvo što sam primio poziv od Evropske pravosudne akademije da učestvujem u ovoj konferenciji.
Ključne teme konferencije obuhvatale su strategije za povećanje poverenja javnosti u pravosudni sistem i pravosudne profesije, primere dobre prakse za unapređenje odnosa između pravnika i novinara, kao i značaj odgovornog izveštavanja iz sudnica u cilju obezbeđivanja pravičnog suđenja. Učesnici su takođe razmatrali kako nosioci pravosudnih funkcija mogu komunicirati sa javnošću, institucionalno i individualno, pri čemu su analizirani i limiti takvih interakcija. Diskutovalo se i o ulozi medija u oblikovanju javne percepcije pravničke profesije.
Dodatne teme uključivale su mogućnosti alternativnih kanala komunikacije koji bi mogli zaštititi novinare i pravnike od političkog uticaja, kao i zajedničke izazove sa kojima se suočavaju novinari i pravosuđe u vremenima kriza vladavine prava. Upoznati smo sa brojnim primerima iz prakse, koji su pokazali učestalost negativnog izveštavanja o pravosuđu u medijima, što je tokom godina stvorilo izuzetno lošu sliku o pravosuđu i ljudima koji u njemu rade. Ovakav pristup, naravno, podriva poverenje javnosti u pravosudni sistem.
Akademija za evropsko pravo (ERA) istaknuta je institucija za obuku pravnih stručnjaka u oblasti evropskog prava. Sa sedištem u Trieru, Nemačka, ERA je već više od 32 godine aktivna u oblasti kontinuirane pravne edukacije. Pored država članica EU, koje su pokrovitelji ove fondacije, ERA je u poslednje vreme sve više usmerena na zemlje kandidate, posebno na države Zapadnog Balkana. Tokom 2023. godine, Albanija je pristupila te i postala pokrovitelj ERA, a Srbija je isto učinila 2024. godine. Skraćenica ERA koristi se iz razloga što je naziv na nemačkom jeziku ''Europäische Rechtsakademie'', odnosno Akademija za evropsko pravo.
Centar za edukaciju sudija i tužilaca Federacije Bosne i Hercegovine je nezavisna javna institucija zadužena za organizaciju i sprovođenje kontinuirane edukacije sudija i tužilaca pravosudnih organa Federacije Bosne i Hercegovine. Centar sarađuje sa pravosudnim institucijama Bosne i Hercegovine, fakultetima, kao i drugim nacionalnim i međunarodnim organizacijama. Cilj edukacije koju Centar pruža jeste kontinuirano unapređenje domaćeg pravosuđa i povećanje profesionalizma u pravosudnom sistemu. Centar je postavio za cilj dostizanje standarda koji će osnažiti pravosuđe Bosne i Hercegovine kako bi efikasno odgovorilo na izazove neposredne primene prava EU i promene u nacionalnom zakonodavstvu, sve u okviru sudske prakse Evropskog suda za ljudska prava.
Druge istaknute organizacije koje su učestvovale na ovoj međuprofesionalnoj konferenciji bile su Centar za edukaciju sudija i tužilaca Republike Srpske, Advokatska komora Federacije Bosne i Hercegovine i Advokatska komora Republike Srpske.
- Sleva na desno: G-din Denis Džidić (direktor BIRN – Balkanske istraživačke mreže BiH), G-din Reinhard Müller (urednik Frankfurter Allgemeine Zeitung) i G-din Jean-Philippe Rageade (direktor ERA-e).
Tema ove konferencije izabrana je na osnovu poslednje godišnje konferencije Evropskog foruma pravnih profesija, pod nazivom „Poverenje u pravosuđe zahteva poverenje u medije – unapređenje saradnje između dva stuba demokratskih država“. Finansijsku podršku ovom događaju pružilo je Udruženje prijatelja ERA - Friends of ERA Association (www.era.int/foe).
Mesto održavanja konferencije bio je hotel ''Holiday'' u Sarajevu, zgrada sa značajnom istorijom. Prvobitno izgrađen za Zimske olimpijske igre 1984. godine, hotel je služio kao sedište Olimpijskog komiteta tokom igara i ubrzo postao arhitektonska ikona i centar međunarodnih posetilaca. Tokom godina, hotel je svedočio ključnim momentima u istoriji regiona, te pružao sklonište tokom opsade Sarajeva devedesetih godina.
Učesnike su pozdravili: G-din Jean-Philippe Rageade (direktor ERA), gospođa Berina-Ina Alispahić (Centar za edukaciju sudija i tužilaca Federacije BiH), G-din Arben Murtezić (direktor Centra za edukaciju sudija i tužilaca Federacije BiH), G-din Slobodan Zec (direktor Centra za edukaciju sudija i tužilaca Republike Srpske), G-din Jeko Čilić (član Upravnog odbora Advokatske komore Federacije BiH) i G-din Dalibor Mrša (predsednik Advokatske komore Republike Srpske).Pomenimo neke od istaknutih predavača koji su sa nama podelili svoje znanje i ekspertizu: G-din Reinhard Müller (urednik Frankfurter Allgemeine Zeitung) govorio je o ulozi medija tokom kriza. Posebno je naglasio da su prve žrtve autoritarnih režima upravo pravni stručnjaci i novinari. G-din Denis Džidić (direktor BIRN – Balkanske istraživačke mreže BiH) govorio je o odnosu između medija i poverenja javnosti.
Prvog dana konferencije održan je okrugli sto na temu „Slika pravosuđa u medijskim izveštajima“, kojom je predsedavao G-din Arben Murtezić. Panelisti u diskusiji su bili: G-din Admir Arnautović (stručni savetnik za odnose s javnošću u Kantonalnom tužilaštvu Tuzlanskog kantona), G-din Vladimir Beljanski (predsednik Advokatske komore Vojvodine), Gospođa Meliha Dugalija (glavna tužiteljka Kantonalnog tužilaštva Kantona Sarajevo), Gospođa Machteld Geertsema (tužiteljka za medije u Funkcionalnom javnom tužilaštvu Amsterdama). Izlaganja panelista obuhvatila su teme poput strategija institucionalne komunikacije pravosuđa sa medijima, značaja tačnog medijskog izveštavanja za advokate i njihove klijente, kao i primera dobre prakse u saradnji sa novinarima.
Nakon panel diskusije, Andrea Moravčíková (potpredsednica Vrhovnog suda Slovačke) održala je izlaganje o uticaju medija na pravična suđenja. Kao iskusna sudija, analizirala je kako javna percepcija i medijsko izveštavanje mogu uticati na sudske procese, naglašavajući važnost ravnoteže između slobode medija i prava pojedinaca uključenih u sudske postupke. Posebno je istakla slučajeve u kojima je medijsko izveštavanje oblikovalo javno mnjenje, diskutovala sa učesnicima o strategijama za sprečavanje negativnog uticaja medija i ukazala na potrebu da se očuva nepristrasnost sudstva i pravičnost sudskih odluka. Njena analiza pružila je dragocenu perspektivu o očuvanju integriteta pravosuđa u svetu koji sve više zavisi od medija.
Drugi dan konferencije bio je posvećen nedavnim zakonodavnim promenama širom Evrope, a ulogu moderatora imao je G-din Dragomir Yordanov (izvršni direktor Evropske škole za primenu zakona u Sofiji). Diskusije je otvorila gospođa Elda Brogi (profesorka na Evropskom univerzitetskom institutu), analizirajući Evropski zakon o slobodi medija i njegove implikacije na transparentnost i slobodu medija u Evropi. G-din Aladin Abdagić (glavni i odgovorni urednik Centra za istraživačko novinarstvo - CIN) govorio je o izazovima odgovornog novinarskog izveštavanja u eri lažnih vesti, dok je G-din Roman Završek (potpredsednik Saveta advokatskih komora i društava Evrope - CCBE) predstavio stavove CCBE o zloupotrebama sudskih postupaka usmerenih protiv novinara i branitelja ljudskih prava. Ovim segmentom naglašena je potreba za uravnoteženim zakonodavstvom koje bi podržalo slobodu medija i zaštitilo novinare od sudskog uznemiravanja.
Glavno izlaganje održao je G-din Bartłomiej Przymusiński (sudija i portparol Udruženja sudija IUSTITIA), koji je govorio o neophodnoj saradnji između pravničke profesije i medija, oslanjajući se na poljsko iskustvo. Naglasio je da su međusobno razumevanje i saradnja ključni za očuvanje demokratskih principa, posebno u situacijama kada su pravosuđe ili mediji pod političkim pritiskom. Njegovim izlaganjem istaknut je značaj jačanja veza između ovih oblasti kako bi se osnažilo poverenje društva u pravne institucije i osiguralo bolje informisanje javnosti.
Dan je završen okruglim stolom o zajedničkim interesima novinara i pravnih stručnjaka u periodima kriza vladavine prava, čiji je moderator bio G-din Viktor Vadász (direktor programa u ERA-i). Panelisti su bili: G-din Vedran Alidžanović (glavni tužilac Kantonalnog tužilaštva Tuzlanskog kantona), Gospođa Amelia Onisor (sudija, zamenica direktora Nacionalnog instituta za magistraturu Rumunije), G-din Elis Sultanić (sudija Kantonalnog suda u Mostaru). Diskutovalo se o eroziji vladavine prava, sa posebnim fokusom na napade na slobodu medija i nezavisnost pravosuđa. Predavanja su obuhvatila načine na koje pravni stručnjaci mogu ojačati svoj glas tokom kriza, kao i potencijal društvenih mreža u oblikovanju pozitivnije slike pravničke profesije među mlađim generacijama. Ova dinamična diskusija naglasila je sinergiju između pravosuđa i medija u zaštiti demokratskih vrednosti i borbi protiv dezinformacija.
- Sleva na desno: G-din Jean-Philippe Rageade (direktor ERA), G-din Kristijan Karan i G-din Viktor Vadász (zamenik direktora ERA).
- Moje mišljenje o temi
Tokom ova dva dana konferencije imao sam priliku da slušam predstavnike pravosuđa iz zemalja Zapadnog Balkana i različitih evropskih država. Oni su podelili svoje stavove o složenom odnosu između medija i pravosuđa, kao i o izazovima koji iz toga proizlaze.Radili smo sa izuzetno profesionalnim i posvećenim pojedincima, među kojima su bili sudije, tužioci, advokati i direktori obrazovnih centara. Međutim, ono što je primetno nedostajalo bila je značajnija prisutnost predstavnika medija tokom celokupne konferencije. Njihovo aktivnije učešće omogućilo bi kvalitetnije diskusije i doprinelo razvoju efikasnijih rešenja za bolju budućnost svih nas.
Ovaj članak iskoristiću kao platformu za predstavljanje predloga o kojem već neko vreme razmišljam. Tokom konferencije primetio sam da mnoge moje kolege iz pravosuđa dele moje stavove o ovom pitanju, te bih bio veoma zainteresovan da čujem i perspektivu novinara.
Na primer, da biste postali advokat, morate završiti četvorogodišnji pravni fakultet (Napomena: ovo je procedura u Srbiji, ali većina evropskih zemalja ima veoma sličan put). Nakon toga, potrebno je obaviti pripravnički staž u trajanju od 2 do 4 godine. Zatim sledi priprema za pravosudni ispit, koja traje nekoliko meseci, pri čemu je ovaj ispit jedan od najobimnijih i najzahtevnijih ispita na svetu. Nakon položenog pravosudnog ispita, kandidati moraju položiti i advokatski ispit pred komisijom advokatske komore. Konačno, nakon ispunjenja svih ovih uslova, kandidat se upisuje u imenik advokata i polaže advokatsku zakletvu, u kojoj se obavezuje da će savesno obavljati advokatsku profesiju, pridržavati se Ustava, zakona i drugih propisa svoje zemlje, statuta advokatske komore i Kodeksa profesionalne etike advokata, kao i da će svojim delovanjem i ponašanjem čuvati ugled advokatske profesije.
Verujem da je ovakav pristup doveo do dva ključna rezultata. Prvo, ne može svako postati advokat, što osigurava određeni nivo kvaliteta u radu advokata. Drugo, nakon mnogo godina napornog rada, kada advokati konačno steknu titulu „advokat“, oni vrednuju njen značaj i ponašaju se u skladu sa kodeksom ponašanja koji uređuje našu profesiju.
S druge strane, imamo novinarstvo – poziv koji neko jednostavno preuzme samoproklamacijom. Nema potrebe za formalnostima ili mukotrpnim kvalifikacijama. Dovoljno je da neko odluči da je novinar i voilà – pero mu postaje mač, slobodan je da piše šta god poželi, o kome god mu padne na pamet, sve uz suptilnost malja. Prilično zanimljiv aranžman, zar ne? Ne želim ovde da impliciram da su svi novinari loši, već ističem nedostatak jasne definicije – šta je novinar i ko ima pravo da se tako naziva. Zato bih želeo da postavim jedno pitanje: “Zašto ne bismo uveli neku vrstu licenciranja za novinare?”. Pre nego što neko dobije pravo da se bavi ovom profesijom, trebalo bi da položi neki oblik ispita pred nezavisnom komisijom (npr. osnove demokratskog društva, etiku, osnove pravosuđa, sa posebnim naglaskom na pretpostavku nevinosti itd.). Na primer, novinari sa licencom mogli bi imati etički kodeks koji bi sami kreirali, a zatim bi pred etičkim odborom odgovarali za ozbiljne povrede tog kodeksa.
Sve ovo je, naravno, veoma osetljiva tema, kojoj treba pristupiti s velikim oprezom kako se ne bi pretvorila u medijsku cenzuru ili mehanizam za sankcionisanje „nepoželjnih novinara“. Licenciranje bi moglo omogućiti vladama ili regulatornim telima da ograniče krug lica ovlašćenih za izveštavanje, što bi potencijalno dovelo do utišavanja kritičkih glasova ili nezavisnih perspektiva. Takva kontrola bi lako mogla stvoriti pristrasnost ili cenzuru, posebno u politički osetljivim situacijama. Takođe, zahtevi za licenciranje mogli bi odvratiti pojedince od ulaska u novinarstvo, naročito istraživačke novinare ili frilensere. Zbog osetljivosti teme, u izradi predmetne regulative bi trebalo iskazati dodatni oprez, posebno uzevši u obzir: potencijalna ograničavanja slobode izražavanja, teškoće u uspostavljanju objektivnog sistema licenciranja i standarda, mogućnosti zloupotrebe u cilju političkog ili ekonomskog pritiska na medije.
S druge strane, uvođenje sistema licenciranja za novinare moglo bi povećati odgovornost i profesionalizam u ovoj oblasti. Licenca bi mogla osigurati da novinari ispunjavaju minimalne standarde u pogledu etike, tačnosti i razumevanja demokratskih principa, čime bi se doprinelo izgradnji poverenja javnosti u medijsko izveštavanje. Takođe, licenciranje bi moglo suzbiti primere štetne prakse kao što su senzacionalizam, dezinformacije ili neodgovorno izveštavanje, jer bi novinari imali obavezu da se pridržavaju etičkog kodeksa i snosili posledice za ozbiljna kršenja.
Pored toga, utvrđivanje objektivnih standarda moglo bi koristiti i novinarima i javnosti, jer bi jasno definisalo očekivanja za odgovorno novinarstvo, omogućilo zaštitu od zloupotreba novinarske moći i doprinelo jačanju poverenja u medije. Ovakav sistem mogao bi na kraju dodatno učvrstiti ulogu novinarstva u društvu, podstičući integritet i poštovanje uticaja koji ova profesija ima na pojedince i zajednice.
- G-din Miljkan Pucar (partner u Zajedničkoj advokatskoj kancelariji ''Pucar-Ljubišić-Jandrić'' u Banjoj Luci), G-din Dalibor Mrša (predsednik Advokatske komore Republike Srpske), G-din Slavko Jandrić (partner u Zajedničkoj advokatskoj kancelariji ''Pucar-Ljubišić-Jandrić'') i G-din Kristijan Karan
Tokom ova dva dana, jedna fraza mi je neprestano bila na umu kada je reč o medijima – čuvena rečenica Ujaka Bena iz Spider-Mana (koja zapravo potiče od Voltera): „S velikom moći dolazi i velika odgovornost.“ Mediji nesumnjivo imaju ogromnu moć u današnjem društvu. Kao što smo čuli od više visokih predstavnika pravosuđa tokom ove konferencije, sudije i tužioci često donose odluke pod pritiskom javnosti, koje se razlikuju od onih koje bi doneli isključivo na osnovu svog znanja i savesti. A to nije način na koji bi pravosudni sistem trebalo da funkcioniše.
Ne znam da li sam u pravu kada je reč o licenciranju novinara, ali ova konferencija Akademije za evopsko pravo bila je izuzetna prilika za diskusiju o ovako važnim temama sa kolegama. Posebnu zahvalnost dugujem G-dinu Jean-Philippeu Rageadeu i ERA što su omogućili održavanje ove konferencije. Tokom događaja postalo je jasno da je ovo jedan od onih slučajeva kada se neko izvan Zapadnog Balkana zaista interesuje za nas i iskreno nam želi dobro – možda čak i više nego što mi sami činimo. G-dina Rageadea upoznao sam kao nekoga ko odlično razume dinamiku našeg regiona, i kroz svoj rad on zaista pomaže da ubrzamo put ka članstvu u Evropskoj uniji. Na tome sam mu duboko zahvalan.
Konferencije poput ove pružaju jedinstvenu priliku da se, kao profesionalci, okupimo i zajednički rešavamo značajna društvena pitanja. Kao što je G-din Rageade naglasio na otvaranju konferencije, ovo nije tipičan ERA događaj – ovde je fokus na demokratiji. A po mom mišljenju, upravo to je ono što nam je na Zapadnom Balkanu najpotrebnije. Nadam se da će biti još ovakvih konferencija i da će teme od suštinskog značaja za integraciju Zapadnog Balkana u EU i dalje ostati u fokusu. Što se mene tiče, svoju avionsku kartu za sledeći ERA događaj već sam kupio – i s nestrpljenjem ga iščekujem
Objavljeno: 31. Oktobra 2024
Autor: Kristijan Karan, Advokat
