11. Međunarodni kongres poreskih savetnika – Beograd, Srbija, maj 2025

G-din Kristijan Karan učestvovao je na 11. Međunarodnom kongresu poreskih savetnika, održanom 30. i 31. maja 2025. godine u Beogradu.

Kongres je organizovan od strane Udruženja poreskih savetnika Srbije u saradnji sa Evropskim udruženjem poreskih savetnika (CFE).

Neke od tema koje su bile obrađivane na ovom Kongresu su: porez na dobit u eri neizvesnosti – Trampova politika i sudbina Pillar 1 i 2 (MSc Nataša Dobrosavljević); poreski aspekti statusnih promena pripajanja i spajanja (MSc Zoran Janković); Elektronske otpremnice (Aleksandar Vasić); poreski put za oduzimanje imovine bez dokaza o poreklu (Dr Minja Đokić); povrat inostranog PDV-a za pravna lica sa osvrtom na direktive 8 i 13 EU (Mirko Vincetić); primena poreskih olakšica po čl. 21 Zakona o porezu na dohodak građana i članu 45ž Zakona o doprinosima (Dr Vesna Nešić); računovodstveno evidentiranje izdataka za istraživanje i razvoj u skladu s Pravilnikom Ministarstva finansija RS za MSFI i MSFI za MSP; sudska praksa u poreskim postupcima u Republici Sloveniji (mag. Ivan Simič); specifična pravila građevinske delatnosti u sistemu PDV-a (Predrag Petrović), kao i mnoge druge praktične i aktuelne teme.

Jedna od najinteresantnijih tema za našu kancelariju bila je upravo analiza poreskih aspekata statusnih promena — pripajanja i spajanja. Praktično gledano, član 24 Zakona o porezima na imovinu definiše da se prenos celokupne imovine pravnog lica smatra prenosom uz naknadu i, po pravilu, podleže porezu na prenos apsolutnih prava; ipak, kada članovi društva dobiju isključivo akcije ili udele, a eventualna novčana naknada ne prelazi 10 % njihove nominalne vrednosti, taj porez se ne plaća. Dodatno, član 24a propisuje izuzetke od oporezivanja za statusne promene koje se sprovode u skladu sa Zakonom o privrednim društvima, dok član 72a Zakona o porezu na dohodak građana izričito navodi da se kapitalnim dobitkom ne smatra razlika nastala zamenom akcija ili udela prilikom spajanja, pod uslovom da novčano plaćanje ne pređe 10 % ukupne računovodstvene vrednosti tih akcija. Sudska praksa ovo dodatno potkrepljuje: u presudi U-1234/2021, Upravni sud Republike Srbije potvrdio je pravo društva koje je primilo imovinu pripajanjem da prenese i koristi akumulirane poreske gubitke preuzetog društva, ukoliko su formalni uslovi ispunjeni. Ovi primeri pokazuju koliko je detaljna poreska analiza ključna prilikom planiranja statusnih promena, jer pravilna primena izuzetaka može imati direktan uticaj na ukupni iznos poreskog opterećenja i buduću likvidnost novog pravnog subjekta.

Još jedna izuzetno zanimljiva i praktična tema o kojoj smo govorili tiče se „poreskog puta“ za oduzimanje imovine bez dokaza o poreklu – mehanizma predviđenog Zakonom o utvrđivanju porekla imovine i posebnom porezu. Iako naziv zakona upućuje na „poreklo“, u praksi se ispituje uvećanje imovine fizičkog lica: poreska uprava najpre u prethodnom postupku učini „verovatnim“ da postoji povećanje, zatim u postupku kontrole na obvezniku ostaje teret dokazivanja zakonitosti sticanja imovine, a žalba (koja odlaže izvršenje) prelazi u upravni spor ako se spor ne reši. Predmet oporezivanja nije precizno definisan – mešaju se kategorije imovine, dohotka i „nečeg trećeg“, dok je stopa konfiskatorna: čak 75 % na neobjašnjivo uvećanje. Tako, ako je vrednost imovine prvog dana posmatranog perioda 250 000 € a poslednjeg dana 10 000 000 €, pozitivna razlika iznosi 9 750 000 €; nakon isključenja poklona, nasleđa ili prijavljenih prihoda, ostatak se oporezuje, a mogući preostali deo (npr. posle plaćanja poreza još 1.027.500 €) oduzima se tek nakon pravosnažne osuđujuće presude u krivičnom postupku. Sve ovo postavlja brojna materijalno-pravna i procesna pitanja – od principa oporezivanja prema ekonomskoj snazi, preko nejasno definisanog poreskog obveznika i objekta, do preklapanja sa konfiskacijom imovinske koristi u krivičnom pravu – što našu kancelariju ohrabruje da klijentima uvek preporuči blagovremenu poresku i pravnu analizu pre nego što se sa takvim postupkom susretnu u praksi.

U toku kongresa je održana i 13. redovna Skupština Udruženja poreskih savetnika Srbije.

Kao Advokatska kancelarija specijalizovana za privredno pravo i međunarodno privredno pravo, smatramo da je kontinuirano usavršavanje iz oblasti poreskog prava od esencijalnog značaja za pružanje kvalitetne i sveobuhvatne pravne podrške privrednim subjektima. Saglasno tom stavu, g-din Karan je ove godine postao i član Udruženja poreskih savetnika Srbije, čime naša kancelarija dodatno potvrđuje posvećenost integrisanom, multidisciplinarnom pristupu zaštiti interesa naših klijenata-privrednika.