Godišnja konferencija o privrednom kriminalu u Evropskoj uniji – Trier, Nemačka, mart 2026

Tokom 26. i 27. marta 2026. godine, ponovo sam imao čast i priliku da posetim Akademiju za evropsko pravo (ERA), sa sedištem u Triru, u Nemačkoj. Povod za posetu bilo je moje učešće na Godišnjoj konferenciji o privrednom kriminalu u Evropskoj uniji za 2026. godinu.

Konferencija je okupila istaknute pravnike i druge iskusne stručnjake iz cele Evrope radi razmatranja aktuelnosti u sferi pronalaženja, obezbeđenja, oduzimanja i povraćaja imovinske koristi pribavljene protivpravnim postupanjem, kao i prevara i korupcije, sprečavanja pranja novca, digitalne imovine, rada Evropskog javnog tužilaštva (EPPO), AMLA, sankcija, tehnologije i usklađenosti poslovanja sa propisima.

Pružila mi je dragocenu priliku da razmenim iskustva sa cenjenim kolegama iz cele Evrope, steknem dublje razumevanje aktuelnih kretanja, kao i pravnih i praktičnih izazova u oblasti prekograničnog povraćaja imovine i sa tim povezanih pitanja privrednog kriminala, te da na taj način dodatno unapredim kvalitet pravne pomoći koju naša kancelarija pruža klijentima iz država članica Evropske unije u predmetima povezanim sa Srbijom.

Jedan od najvrednijih aspekata konferencije bio je njen fokus na teme od sve većeg značaja za predmete sa prekograničnim elementom, naročito u oblasti povraćaja i oduzimanja imovine, sprečavanja pranja novca, sankcija, regulatorne usklađenosti, kao i uloge ključnih evropskih institucija, poput Evropskog javnog tužilaštva (EPPO), Eurojust-a i Organa za sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma (AMLA). U predmetima koji se odnose na finansijsku štetu, ulaganja, regulatorne rizike i imovinu povezanu sa Srbijom, ove teme dobijaju na značaju usled rastuće potrebe za delotvornom prekograničnom koordinacijom, jasnijim razumevanjem evropskih mehanizama sprovođenja prava i sve izraženijeg uticaja pravnih i regulatornih standarda Evropske unije na praksu. Diskusije su pružile korisna saznanja o pravnim i strateškim pitanjima relevantnim za pronalaženje imovine, povraćaj sredstava, prekograničnu koordinaciju i širi evropski okvir sprovođenja prava.

Za oblast kojom se bavi naša kancelarija naročito je bilo značajno izlaganje gospođe Rite Simões, više stručne saradnice za povraćaj imovine pri Basel Institute on Governance u Bazelu, o najnovijim kretanjima u oblasti povraćaja i oduzimanja imovine u svetlu Direktive (EU) 2024/1260. Njeno izlaganje bilo je usmereno na jedno od ključnih praktičnih pitanja u prekograničnim postupcima: na koji način obezbediti delotvoran povraćaj imovine uz istovremeno očuvanje osnovnih prava i obezbeđenje naknade štete oštećenim licima. Posebna pažnja bila je posvećena ciklusu povraćaja imovine - od pronalaženja i zamrzavanja, preko oduzimanja, do upravljanja i raspolaganja imovinom - uz snažan naglasak na potrebi za ranim delovanjem, efikasnim upravljanjem imovinom i koordinisanim prekograničnim sprovođenjem prava.

Jedno od najvažnijih praktičnih zapažanja iznetih tokom ovog izlaganja bilo je da u prekograničnom povraćaju imovine, ista često „putuje“ brže od pravnih postupaka, pri čemu je ta teškoća naročito izražena kada je reč o digitalnoj imovini. Posebna pažnja skrenuta je na jaz koji može nastati između faze pronalaženja imovine i njenog zamrzavanja, naročito u situacijama kada operativna saznanja tek treba pretočiti u procesno upotrebljive dokaze, kada je neophodna primena formalnih pravnih instrumenata ili kada postupanje mora biti usklađeno između različitih pravnih sistema. Iz ugla pravne prakse u Srbiji, ovo je naročito relevantno u predmetima u kojima se imovina povezana sa građanima Evropske unije, privrednim subjektima ili postupcima može nalaziti van Evropske unije. U takvim slučajevima, svako odlaganje može značajno umanjiti realne izglede za uspešan povraćaj imovine, zbog čega su rano pronalaženje imovine, blagovremena koordinacija i brzo preduzimanje pravnih radnji od naročitog značaja.

Još jedan naročito vredan aspekt ovog izlaganja bio je naglasak stavljen na upravljanje imovinom kao suštinsku komponentu delotvornog povraćaja imovine, a ne kao puko tehničko pitanje koje se javlja nakon privremenog oduzimanja imovine. Objašnjeno je da su očuvanje vrednosti imovine, svođenje troškova održavanja i gubitka vrednosti na najmanju meru, kao i blagovremeno planiranje odgovarajućih mera, od ključnog značaja ukoliko povraćaj imovine u praksi treba da zadrži svoj stvarni smisao. Izlaganje se takođe bavilo trajnim teškoćama u prekograničnom sprovođenju, uključujući paralelne postupke u različitim jurisdikcijama, međusobno suprotstavljene naloge za zamrzavanje ili oduzimanje imovine, nedovoljnu imovinu za namirenje više oštećenih lica, kao i šire probleme koordinacije između različitih pravnih sistema. Ova pitanja imaju jasan praktični značaj u predmetima povezanim sa Srbijom, gde delotvornost bilo kog pokušaja povraćaja imovine može zavisiti ne samo od pronalaženja imovine, već i od toga da li će ona biti pravilno očuvana, njome adekvatno upravljano i da li će postupanje biti valjano koordinisano u širem međunarodnom okviru sprovođenja.

Još jedno veoma relevantno izlaganje održao je prof. dr Gert Vermeulen, redovni profesor Univerziteta u Gentu i direktor Instituta za međunarodna istraživanja krivične politike (IRCP), na temu najnovijih kretanja u unapređenju mera Evropske unije za suzbijanje prevara i korupcije. Njegovo izlaganje bilo je usredsređeno na tri usko povezana razvoja: Belu knjigu za preispitivanje arhitekture za borbu protiv prevara iz 2025. godine, Izveštaj o vladavini prava za 2025. godinu i predlog nove direktive Evropske unije o suzbijanju korupcije krivičnopravnim sredstvima. Jedna od centralnih poruka izlaganja bila je da se Evropska unija kreće ka koherentnijem i bolje koordinisanom okviru za suzbijanje prevara i korupcije, koji nije usmeren samo na zaštitu finansijskih interesa Unije, već i na unapređenje prevencije i otkrivanja, jačanje kapaciteta za istragu i krivično gonjenje, kao i na efikasnije sprovođenje postupaka povraćaja imovine kroz tešnju komplementarnost između institucija kao što su OLAF, EPPO, Europol, Eurojust i AMLA.

Naročito je bio stavljen akcenat na širi značaj mera za suzbijanje korupcije unutar evropskog pravnog poretka. U izlaganju je jasno istaknuto da vladavina prava nije samo ustavnopravni ili institucionalni koncept, već i temelj pravne sigurnosti, ravnopravne tržišne utakmice, urednog sistema javnih nabavki i zaštite jedinstvenog tržišta od infiltracije organizovanog kriminala. U tom smislu, Izveštaj o vladavini prava za 2025. godinu predstavljen je kao važan izvor za ocenu delotvornosti mera za suzbijanje prevara i korupcije, uključujući sprečavanje i sankcionisanje prevara i korupcije, kao i delotvornu saradnju sa OLAF-om i EPPO-om. Iz ugla pravne prakse koja obuhvata i Srbiju, ova perspektiva je naročito relevantna u prekograničnim predmetima povezanim sa ulaganjima, izloženošću javnom sektoru i poslovnim odnosima sa subjektima sa sedištem u Evropskoj uniji, budući da se takva pitanja sve češće ocenjuju u svetlu razvoja evropskih standarda transparentnosti, institucionalne saradnje i regulatorne verodostojnosti.

Dalji važan deo izlaganja odnosio se na predlog nove direktive Evropske unije o suzbijanju korupcije, koji je predstavljen kao veliki korak ka zameni ranije fragmentiranog i nepotpunog okvira Evropske unije širim i savremenijim zakonodavnim instrumentom. Posebna pažnja bila je posvećena proširenju materijalnog obuhvata krivičnih dela povezanih sa korupcijom, uključujući aktivno i pasivno podmićivanje u javnom i privatnom sektoru, proneveru, trgovinu uticajem, ometanje pravde, nezakonito bogaćenje i prikrivanje, kao i odgovornosti pravnih lica, strožim kaznama i istražnim instrumentima, zamrzavanju i oduzimanju imovine, zaštiti uzbunjivača i saradnji između država članica i tela Unije. Za praktičare koji se bave prekograničnim pitanjima, ova kretanja su značajna jer odražavaju jasnu tendenciju ka strukturisanijim, strožim i delotvornije sprovodivim standardima za suzbijanje korupcije, koji postaju sve relevantniji ne samo unutar same Evropske unije, već i u predmetima koji uključuju treće države, kada imovina, transakcije, privredni subjekti ili pravni rizici mogu biti povezani sa jurisdikcijama država članica Evropske unije.

Još jedno veoma relevantno izlaganje održao je Clifton Grech, rukovodilac Odeljenja za analizu finansijsko-obaveštajnih podataka pri Financial Intelligence Analysis Unit (FIAU) Malte, na temu izazova i praktičnih uvida u vezi sa istragama nedozvoljenih finansijskih tokova iz perspektive finansijsko-obaveštajne jedinice. Jedna od centralnih poruka njegovog izlaganja bila je da se privredni kriminal veoma često prikriva složenim pravnim strukturama i finansijskim transakcijama koje obuhvataju više jurisdikcija, usled čega nijedna pojedinačna finansijsko-obaveštajna jedinica, organ za sprovođenje zakona ili druga institucija, ukoliko deluje samostalno, ne može na sveobuhvatan način odgovoriti na takve pojave. U tom kontekstu, poseban naglasak stavljen je na međunarodnu saradnju, razmenu informacija između finansijsko-obaveštajnih jedinica, prekogranično izveštavanje i prosleđivanje saznanja, kao i na sve značajniju ulogu zajedničkih analiza podržanih na evropskom nivou, uključujući i one koje se ostvaruju putem AMLA.

Izlaganje je takođe pružilo korisna saznanja o poreskim krivičnim delima i krivičnim delima povezanim sa sankcijama kao predikatnim krivičnim delima za pranje novca. U delu koji se odnosio na poreska pitanja, izlagač je ukazao na teške ili složene oblike poreske utaje, raslojavanje imovinske koristi ostvarene poreskom utajom u inostranstvu, kao i na prevare u vezi sa PDV-om, dok je u delu koji se odnosio na sankcije pravio razliku između kršenja sankcija i zaobilaženja sankcija, pri čemu obe pojave mogu dovesti do sticanja imovinske koristi proistekle iz kriminalne delatnosti i time postati relevantne iz ugla sprečavanja pranja novca. Naročito je bilo značajno to što je pažnja posvećena tipologijama kao što su zloupotreba pravnih lica radi prikrivanja ili zaobilaženja, korišćenje jurisdikcija koje ne primenjuju režime sankcija Evropske unije, zloupotreba pomorskog sektora i korišćenje paravana. Iz perspektive Srbije, ova zapažanja imaju jasan praktični značaj, naročito u predmetima u kojima poslovne strukture, posrednici, imovina ili tokovi transakcija povezani sa podnosiocima zahteva iz Evropske unije ili sa postupcima koji se vode u tom okviru mogu uključivati jurisdikcije izvan pravnog okvira Evropske unije.

Još jedno veoma relevantno izlaganje održali su Boris Rohwedder, direktor sektora za suzbijanje finansijskog kriminala i forenzičke usluge pri PwC Luksemburg, i Olesja Skurdalova, viša menadžerka u okviru istog sektora, na temu pružanja podrške klijentima u ublažavanju rizika i usklađivanju sa regulatornim okvirom Evropske unije. Izlaganje je bilo naročito usmereno na zahteve u vezi sa uzbunjivanjem, metodologiju sprovođenja internih istraga, zaštitu podataka o ličnosti i upotrebu veštačke inteligencije u istragama prevara i finansijskih nepravilnosti. Jedna od centralnih poruka izlaganja bila je da usklađenost sa primenljivim okvirom za uzbunjivanje nije ograničena na puko formalno postojanje kanala za prijavljivanje, već zahteva postojanje sistema koji uliva poverenje i koji je pravilno strukturisan, uključujući nezavisnost, mere zaštite poverljivosti, jasno uređenu logiku prijema i početne procene prijava, definisane eskalacione puteve, dokumentovanje, revizioni trag i obradu podataka usklađenu sa zahtevima GDPR-a.

Ono što je ovo izlaganje činilo naročito vrednim iz praktične perspektive bio je jasan naglasak na razlikovanju između uzbunjivanja i istrage. Ukazano je na to da sama prijava ne predstavlja utvrđivanje činjenica i da navodi sami po sebi ne predstavljaju dokaz. U tom smislu, u izlaganju je istaknuto da je profesionalna sposobnost sprovođenja istrage od presudnog značaja, kao i da istrage u praksi često ne uspevaju zbog sukoba interesa, izostanka forenzičke metodologije, slabe dokazne strategije, nedovoljnog dokumentovanja ili preusko određenog obuhvata istrage. Podjednako koristan bio je i sistematičan prikaz načina na koji profesionalna istraga treba da se odvija, od prijema prijave i eskalacije, preko planiranja, očuvanja dokaza i razgovora, do izveštavanja, otklanjanja utvrđenih nepravilnosti i ublažavanja budućih rizika. Iz ugla prakse koja obuhvata i Srbiju, ova pitanja su naročito relevantna u predmetima u kojima su subjekti iz Srbije deo širih korporativnih struktura povezanih sa Evropskom unijom ili u kojima strani klijenti zahtevaju interne istrage, provere usklađenosti ili pravno održivo utvrđivanje činjenica u predmetima povezanim sa Srbijom.

Dalji važan deo izlaganja odnosio se na ulogu tehnologije i veštačke inteligencije u jačanju istražnih kapaciteta. Objašnjeno je da veštačka inteligencija može pružiti podršku tokom celokupnog toka istrage, uključujući prijem prijave i planiranje, prikupljanje podataka i analizu činjenica, pregled elektronske pošte, pripremu razgovora, izveštavanje i kontrolu kvaliteta. Izlaganje se takođe bavilo otkrivanjem falsifikovanih isprava i ukazalo na to da se značajan deo falsifikovanih dokumenata ne može prepoznati golim okom, zbog čega pregled uz podršku tehnologije postaje sve važniji u praksi. To ima jasan praktični značaj u prekograničnim predmetima povezanim sa Srbijom, naročito kada ocena dokumenata, finansijske evidencije, dokumentacije prikupljene prilikom uspostavljanja poslovnog odnosa ili identifikacione dokumentacije može biti relevantna za analizu prevare, regulatornu usklađenost ili radnje usmerene na pronalaženje imovine povezane sa jurisdikcijama država članica Evropske unije.

Još jedno veoma relevantno izlaganje održala je Kristel Siitam-Nyiri, evropska tužiteljka pri Evropskom javnom tužilaštvu (EPPO) u Luksemburgu, na temu uloge EPPO-a u zaštiti novca evropskih poreskih obveznika od kriminala. U izlaganju je prikazano zbog čega je EPPO postao istinska prekretnica u istrazi i krivičnom gonjenju krivičnih dela kojima se povređuju finansijski interesi Evropske unije, uključujući velike prekogranične prevare u vezi sa PDV-om, carinske prevare, korupciju na štetu fondova Evropske unije, proneveru imovine Evropske unije i sa tim povezana krivična dela pranja novca. Naročito je bio naglasak stavljen na sposobnost EPPO-a da deluje kao jedinstveno nadnacionalno tužilaštvo na području 24 države članice učesnice, povezujući decentralizovane istrage sa centralnom koordinacijom, analitičkom podrškom i sagledavanjem složenih kriminalnih mreža iz šire perspektive. Operativni pokazatelji predstavljeni za 2025. godinu dodatno su ilustrovali razmere ovog rada, uz 3.602 aktivna predmeta, procenjenu štetu od 67,27 milijardi EUR, 987 aktivnih predmeta sa prekograničnom dimenzijom i 1,13 milijardi EUR po osnovu odobrenih naloga za zamrzavanje. Iz ugla pravne prakse koja obuhvata i Srbiju, ova perspektiva je naročito značajna jer pokazuje na koji način se predmeti finansijskog kriminala povezani sa jurisdikcijama država članica Evropske unije sve češće rešavaju kroz koordinisano, prekogranično i obaveštajno usmereno postupanje, uključujući i saradnju sa državama članicama koje ne učestvuju u EPPO-u i sa trećim državama.

Još jedno naročito vredno izlaganje iz ugla odbrane održao je Adrian Șandru, član Savetodavnog odbora ECBA i advokat iz Rumunije specijalizovan za krivičnu odbranu, na temu izazova prevencije i odbrane u predmetima privrednog kriminala u regulatornom okviru u razvoju. Njegovo izlaganje bilo je naročito relevantno zato što je pokazalo da se odbrana u predmetima privrednog kriminala više ne može posmatrati kao pitanje koje pripada isključivo krivičnom pravu, već da se istovremeno mora sagledavati i kroz regulatornu, upravnu i compliance dimenziju, često mnogo pre nego što tužilaštvo formalno stupi u predmet. Posebna pažnja bila je posvećena internim istragama, izloženosti sankcijama, prenosu dokaza između upravnih i krivičnih postupaka, izazovima odbrane u predmetima povezanim sa EPPO-om, nenajavljenim pretresima i osetljivosti poverljivosti komunikacije između advokata i klijenta u prekograničnoj praksi. Za pravnu praksu koja obuhvata i Srbiju, ova zapažanja su od naročitog značaja u predmetima u kojima su srpska privredna društva, rukovodioci ili imovina povezani sa poslovnim partnerima iz Evropske unije, regulatornim očekivanjima ili istražnim aktivnostima, budući da rizici mogu najpre nastati kroz uzbunjivanje, upozorenja u oblasti sprečavanja pranja novca, propuste u proveri usklađenosti sa režimima sankcija, interne provere ili upravne postupke, dok odbrana već od najranije faze mora voditi računa o nadležnosti, procesnoj upotrebljivosti dokaza, zaštiti poverljivosti i široj prekograničnoj strategiji.

Među drugim izlaganjima koja takođe zaslužuju posebnu pažnju bila su izlaganja Burkharda Mühla, savetnika za suzbijanje finansijskog i privrednog kriminala i bivšeg rukovodioca Evropskog centra za finansijski i privredni kriminal (EFECC) pri Europol-u, na temu najnovijih trendova i pretnji u oblasti finansijskog i privrednog kriminala; Elene Tabone, rukovoditeljke sektora za sprovođenje pri Financial Intelligence Analysis Unit (FIAU) Malte, na temu AMLA od početka njenog rada u julu 2025. godine; Petera Dunnea, upućenog nacionalnog stručnjaka u Jedinici za predmete pri Eurojust-u, na temu najnovijih kretanja u ulozi Eurojust-a u pružanju podrške istragama privrednog kriminala i međunarodnoj pravnoj pomoći; Lore von Ploetz, rukovoditeljke odeljenja za AML nadzor nad institucijama elektronskog novca i platnim institucijama, zastupnicima i pružaocima usluga povezanih sa kriptoimovinom pri Saveznom organu za nadzor finansijskih usluga Nemačke (BaFin), na temu nadzora nad finansijskim tržištima i suzbijanja pranja novca u regulatornom okviru koji se menja; kao i Anite van Dis-Setz, nacionalne koordinirajuće javne tužiteljke za sprečavanje pranja novca i povraćaj imovine pri Nacionalnoj kancelariji za teške prevare, ekološki kriminal i oduzimanje imovine u Amsterdamu, na temu privrednog kriminala iz pravosudne perspektive.

Poslednji put sam posetio Trir u novembru 2024. godine, kada sam učestvovao na Godišnjoj konferenciji o sprečavanju pranja novca i finansijskoj usklađenosti u Evropskoj uniji za 2024. godinu. Polazeći kako od tog ranijeg iskustva, tako i od moje poslednje posete, smatram da ERA predstavlja pravi zlatni standard u oblasti pravnog usavršavanja. Ono što se posebno izdvaja jeste nivo profesionalnosti i posvećenosti koji je bio vidljiv od samog trenutka registracije, tokom celokupne organizacije događaja i za vreme čitavog boravka u Triru. Konferencijska infrastruktura ERA-e takođe je bila izuzetno dobro osmišljena, uz veoma profesionalan audio-vizuelni sistem koji je omogućavao da se pitanja i uključenja kako učesnika prisutnih na licu mesta, tako i onih koji su učestvovali onlajn, u diskusiju uklapaju na nesmetan i prirodan način. Nakon svakog izlaganja bilo je ostavljeno dovoljno vremena za pitanja, diskusiju i neposrednu komunikaciju sa izlagačima, što je programu dalo značajnu praktičnu vrednost. Veoma mi je prijala i atmosfera samog Trira, grada koji se s pravom naziva „Rimom Severa“. Posebno sam imao sreću da uđem u Konstantinovu baziliku u trenutku kada je bila potpuno prazna, što mi je omogućilo da u zaista izuzetnom ambijentu u potpunosti doživim njenu upečatljivu arhitekturu i zvuk orgulja.

Ovaj moj poslednji boravak u Triru dodatno me je učvrstio u odluci da postanem član udruženja za podršku Akademiji za evropsko pravo (ERA), evropske mreže koja podržava misiju ERA-e usmerenu ka jačanju dijaloga, učenja i saradnje u oblasti prava Evropske unije, a istovremeno doprinosi i konkretnim inicijativama kao što su ERA-in program stipendija, Young European Lawyers Contest i Fond za Zapadni Balkan i Ukrajinu. Za mene, kao advokata u Srbiji čija je praksa usmerena na pružanje pravne pomoći klijentima iz jurisdikcija država članica Evropske unije u predmetima povezanim sa Srbijom, članstvo je vredno ne samo zato što podržava kvalitetno pravno usavršavanje u Evropi, već i zato što omogućava pristup profesionalnoj mreži pravnika sličnih profesionalnih interesovanja, redovnim prilikama za umrežavanje, aktivnostima nacionalnih ogranaka, kao i kvalitetnim konferencijskim materijalima i stručnim izlaganjima. Posebno značajnim smatram i to što Udruženje podržava pravno usavršavanje u državama kandidatima, uključujući i kroz svoj Fond za Zapadni Balkan i Ukrajinu, što odražava širi značaj jačanja profesionalnih veza i pravničkih iskustava u delovima Evrope u kojima je približavanje pravnim standardima Evropske unije i dalje od naročitog značaja.

Sve u svemu, ova konferencija je još jednom potvrdila u kojoj meri su kretanja u oblasti sprovođenja prava u predmetima privrednog kriminala u Evropskoj uniji, povraćaja imovine, sprečavanja pranja novca, sankcija i regulatorne usklađenosti povezana sa pravnom praksom u Srbiji kad god klijenti, imovina, transakcije ili pravni rizici imaju prekogranični element. Za našu kancelariju, učešće u programima ove vrste nije samo pitanje profesionalnog interesovanja, već važan deo održavanja nivoa stručnog znanja i međunarodne perspektive neophodnih za pružanje pravne pomoći klijentima iz država članica Evropske unije u složenim predmetima povezanim sa Srbijom. Upravo kroz ovakvo kontinuirano praćenje evropskih pravnih kretanja i aktivno učešće u profesionalnim mrežama nastojimo da pružamo pravnu pomoć koja je istovremeno praktično utemeljena, pravno precizna i usklađena sa stvarnošću savremene prekogranične prakse.